Nenaspavanost zbog obaveza, umor od posla, zahtevan ispitni rok, iscprljujući noćni rad, tinejdžerska žurka... Mnogo je situacija i zanimanja koje ne tolerišu manjak energije. Da li su energetska pića rešenje?

Integralni tekst pregovaračkog poglavlja 35 između Srbije i EU 

Sve ostalo je legenda o „stabilokratiji“ (čitaj: nesmenjivosti vlasti) koju su nam, za našeg Vrhovnika lično, a u znak zahvalnosti za njegovu kooperativnost u procesu puzajućeg odustajanja od Kosova, smislili „naši zapadni prijatelji“.

Nije sporno, dakle, da Zapad može promeniti dobavljača nafte. Potrebno mu je dve, eventualno tri godine da dosadašnju kupovinu od Rusije u celosti zameni nabavkom od drugog kupca. Međutim, ne baš kratak period manjka ponude inicira skok cena nafe, što se već i dogodilo, a biće još izraženiji ako se zabrana kupovine ruskih energenata, time i manjak ponude na globalnom tržitu, oduži i pooštri

A kada se sve to sastavi i stekne (i ukoliko se, naravno, ikada stekne), onda će odluka o jednoj ili više kolona biti ono što i treba da bude – samo stvar taktike i procene u konkretnim okolnostima. I obrnuto, ukoliko se gore navedeni uslovi i pretpostavke ne steknu, nikakvo bajanje, slaganje i preslaganje kolona neće biti od pomoći 

Odlazak Ljiljane Smajlović iz Politike – pri čemu ona veli da je „otkaz dobila od Aleksandra Vučića“ – simbolički pokazuje da je vreme kada su i u okviru režima bile moguće oaze „medijske normalnosti“ sada verovatno iza nas.

 Ako na njima prevagu odnese vlast, sa ili bez postizbornog paktiranja sa delom prozapadne opozicije, biće sproveden u delo “francusko-nemački” plan koji podrazumeva da “Kosovo” postane član međunarodnih organizacija, uključujući i UN. To bi vodilo ka stvaranju “Velike Albanije”

Odlazak više od 500 Srba sa severa Kosova i Metohije u zadnjih mesec dana pokazuje katastrofalnu nacionalnu i državnu politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Sa članovima svojih porodica to je blizu 2000 ljudi

Naglašeno negativne reakcije internet ćeretališta na nešto novo što se pojavilo u javnosti verovatno nikoga više ne mogu da iznenade, ali opet je poražavajuće sa kojom brzinom i samouverenošću se veliki deo javnosti obrušio na spomenik Stefanu Lazareviću

 U svakoj izbornoj kampanji je vlast Aleksandra Vučića tvrdila da se za RTB Bor, od koga zavisi cela Timočka krajina, traži strateški partner, s tim što će firma ostati u većinskom vlasništvu države Srbije. To obećanje stvorilo je opuštenost i zamor kod građana koji su, između čestih izbornih kampanja, bombardovani izjavama da je RTB Bor „kamen oko vrata ove Vlade i Srbije i da mu bez strateškog partnera nema spasa. Ponavljalo se da će bez strateškog partnera firma proizvoditi gubitke